KVARENJE USHIĆENJA

Odgovor Ivanu Tasovcu, osvedočenom partokrati, s povremenim iskustvom u kulturi, umetnosti i medijima

jovana polic

piše: Jovana S. Polić 
(tekst preuzet iz nedeljnika “Ekspres”, od 21/7/2017)

„Sve češće mi se događa da oko sebe zapažam obilje nečeg polovičnog čemu se odaje počast. Obilje nesigurnog, prikrivenog i krnjeg, a tako uvaženog.“

Ove reči Miroslava Antića (odlomak iz pesme Pustinja) odzvanjale su mi u ušima dok sam čitala Tasovčevu kolumnu „Partokratija, ili što je babi milo, to joj se i snilo“.

Polovične istine onih koji su izgubili obraz, danas dobijaju zapaženo mesto u srpskoj štampi. Pohlepa za medijskom pažnjom, stvorila je od pijaniste – nadmenog kolumnistu, bezobzirnog prema činjenicama. A vrhunski novinarski izraz, kolumnu, pretvorila u besadržajan, beslovesan, sled reči.

Evo šta je sporno u tom „sledu reči“ koji govori o emisiji „Partokratija u kulturi, umetnosti i medijima“, emitovanoj na N1, kao peta epizoda serijala „Partokratija: kancer demokratije“, a čiji sam urednik.

Bivši ministar kulture i informisanja, inače upamćen po tome što je svoj mandat proveo „u ilegali“, tvrdi da smo se ogrešili o njega.

A istina je ovakva.

Zvoni mi telefon (3. jula uveče, nakon emitovanja emisije), na ekranu se ispisuje: Ivan Tasovac.

Obavesti me kolumnista da je odgledao emisiju. Bi mi drago da neko ko je bio ministar informisanja u periodu kad je serijal već počeo da se realizuje, pogledao to što smo uradili, a za šta je Medija centar (producent serijala i nosilac projekta) aplicirao na medijskom konkursu Ministarstva.

No, onda me kolumnista zbuni: „Razumem da ko radi, taj i greši. Greškom ste me naveli kao jednog od onih koji su odbili da učestvuju.“

Kažem: „Ne, gospodine Tasovac, Vi sad grešite. Vaše ime sam namerno navela, kao i sve ostale koji su odbili.“

Pita onda bivši ministar kad je i kako odbio.

Podsetim ga.

Pozvala sam ga da učestvuje u debati koju snimamo i koju ćemo emitovati na N1. No me, ljubazni Tasovac, odmah informiše da dan pred debatu Beogradska filharmonija (čiji je ovaj kolumnista direktor) ima koncert, a da će mu gosti ostati i dan kasnije, te da pre 27. juna neće moći da prisustvuje bilo kom skupu. Zahvalim se i poželim lep koncert.

A onda dolazimo do spornog momenta. Sve je ovo Tasovac opisao u svom „sledu reči“ (zovimo ga – kolumna). Ali je kolumnista „zaboravio“ da ispriča kako je odbio učešće.

Nekoliko minuta kasnije, još jednom pozovem, izvinim se na upornosti i pojasnim da će emisija imati i četiri uvodničara u svaku temu debate, a koje ćemo snimiti mimo ovog javnog skupa. Zamolim da bude jedan od njih, i da intervju (koji mu neće oduzeti više od 10 minuta) snimimo bilo kog dana, u bilo koje vreme, nakon 27. juna. Doslovno, u fajlu pod nazivom „sagovornici“, pored imena Ivana Tasovca, upisala sam: „Aaaa, to ne! Da učestvujem u debati, vrlo rado. Ali da me snimate posebno, tooo ne želim.“

Bilo je to suvislo obrazloženje kojim sam u telefonskom razgovoru 3. jula Tasovcu objasnila zašto se kolumnista (potpisan kao pijanista) našao među onima koji su odbili učešće, a gledaoci ostali uskraćeni za odgovore na pitanja: Kako je cenjeni umetnik postao partokrata? Te, čijim je to partijskim interesima vođen odlučio da baš projekat Medija centra (a čiji je ovaj serijal deo) bude jedan od tri prošlogodišnja za koje je stručna komisija Ministarstva smatrala da zadovoljavaju sve kriterijume medijskog konkursa, ali ih je, koristeći diskreciono pravo da prekraja rezultate, ministar Tasovac odbacio.

A onda se setih da pesma Mike Antića, s početka ovog teksta, ima ovakav nastavak:

„Još deda mi je govorio: ’Treba pustiti svakoga da radi kako radi. Ako je sobom ushićen, nemoj to da mu kvariš. Što više njih u zabludi, sve više si u pravu.’ A ja tako ne mogu.“

Pa uzmem plajvaz i odgovorim kolumnisti Tasovcu.

One thought on “KVARENJE USHIĆENJA

  1. Pingback: Status

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *